Нервни
систем је у основи изграђен од неурона (нервних ћелија) и главне
функције нервног система управо обављају неурони. Они
могу пратити промијене у спољашњој средини (дражи, стимулси) и као
одговор на њих генерисати и преносити информацију у виду брзог таласа
деполаризације ћелијске мембране (нервни импулси) до ефекторних ћелија.
Настанак и еволуција неурона су везани за употребу потенцијала свих
ћелија да контролишу концентрације јона са две стране плазма мембране.
Вјероватно је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик,
који омогућава преношење сигнала на релативно велике удаљености.Кичмењаци поседују цјеваст нервни систем који се састоји од два дијела: централног нервног система (ЦНС) и периферног нервног система (ПНС).
Централни нервни систем је дио нервног система кога граде неурони сконцентрисани у нервним центрима. Пружа се дуж уздужне осе тијела и код кичмењака се састоји од: мозга и кичмене мождине.
Мозак представља проширење предњег дијела нервне цијеви и састоји се из: предњег (великог) мозга, међумозга, средњег мозга, малог мозга и продужене мождине.
Предњи или велики мозак (telencephalon)
Нервне ћелије се налазе у површинском слоју сиве масе – можданој кори, док наставци нервних ћелија граде унутрашњост мозга – бијелу масу. Мождана кора је центар целокупне нервне дјелатноси и умне активности.
Код човјека површина мозга је браздаста и наборана.
Нервни центри су локализовани, односно у кори мозга се разликују зоне са различитим, тачно одређеним функцијама. Тако се у потиљачној области налази центар за вид, у слијепоочној је центар за слух итд. Пошто се нервна влакна укрштају на свом путу, било у мозгу било у кичменој мождини, то десна половина мозга контролише лијеву страну тијела и обрнуто. Највећу површину коре заузимају тзв. асоцијативне зоне. У њима су смјештени неурони који остварују везу између других области, обједињују све импулсе; то су зоне психичких функција, учења, логичког мишљења.
Међумозак (diencephalon)
Покривен је осталим дијеловима мозга тако да се види само са доње стране. У њему лежи трећа мождана кора. На његовом крову је развијена епифиза, жлезда са унутрашњим лучењем. На доњој страни, поду коморе, означеној као хипоталамус, јавља се љевкасто испупчење (инфундибулум) које је у вези са хипофизом. Хипоталамус је врло значајан рефлексни центар који контролише температуру тијела, рад унутрашњих органа, крвни пртисак, сан, осећај глади, жеђи, страха, беса.
Средњи мозак (mesencephalon)
Једном уздужном браздом подељен је на два дијела, само код сисара постоји и попречна бразда која га дијели на четири режња. У средњем мозгу нема комора већ се налази Силвијусов канал који повезује трећу и четврту комору. Дуж његове основе теку снопови влакана који повезују предњи мозак са продуженом мождином и малим мозгом.
Мали мозак (cerebellum)
Дио мозга који се налази на крову IV мождане коморе. Улога му је углавном покретање. Има две хемисфере између којих се налази централни црв. Унутрашњост испуњава бијела маса (мијелинска влакна или проводници можданог сигнала). Мали мозак усклађује покрете мишића, прима податке о стању у којем су мишићи и исправља грешке у коду који шаљу остали дијелови мозга за покрете.
Продужена мождина (medulla oblongata)
Она са Варолијевим мостом и средњи мозак чини мождано стабло. Продужена мождина се наставља на кичемну мождину и спаја је са варолијевим мостом. По грађи продужена мождина је веома слична кичменој мождини, али због укрштања влакана пирамидалних снопова сива маса нема лептираст облик који је карактеристичан за кичмену мождину.
Продужена мождина се често назива и чвор живота јер садржи аутоматске центре који регулишу центре за дисање, промјер крвних судова (а самим тим и крвни притисак) и рад срца. Ови центри су смештени у еволуционо најстаријем делу можданог стабла, мрежастој структури која се састоји од сложених „мрежа“ нервних ћелија. Сви аутоматски центри примају информације са периферије тела и у зависности од тога мењају брзину дисања, број откуцаја срца у минути и крвни притисак. Сем ових центара у продуженој мождини налазе се и центри за гутање, лучење пљувачке, повраћање, кијање и кашљање.
Кичмена мождина (medulla spinalis)
Кичмена мождина je смјештена у кичменом каналу , који је настао спајањем нанизаних кичмених пршљенова. Цилиндричног је облика и има централни канал у средини. Са обе стане кичмене мождине полазе нерви који су сегментално распоређени. Од кичмене мождине полази 31 пар можданих нерва. Мождански нерви преносе сигнале у оба смјера.
Распоред сиве и бијеле масе је обрнут у односу на велики мозак – бијела маса је споља, а сива се налази унутра. Сива маса на попречном пресјеку даје облик латиничног слова H, наиме, она образује један пар леђних и један пар трбушних рогова. Са леђних рогова полазе сензитивна, а са трбушних моторна нервна влакна па се по изласку из кичмене мождине сједињују у заједнички нерв.
Рефлексне функције: рефлекси савијања (флексије) и опружања (екстензије) мишића, мишићни тонус, ширење и сужавање лумена крвних судова, рефлекси мокрења и дефекације, сексуални рефлекси, ерекција и ејекулација код мушкарца.
Назад
